Светски дан шума, који је
установљен 1971. године, када је Генерална скупштина Европске пољопривредне
конфедерације донела одлуку да 21. март буде посвећен шумама, обележава се
данас широм планете.Циљ је био да се укаже на значај шума и њихов утицај на опстанак
човечанства, јер непосредна и највећа корист од шума је та што су оне фабрика
кисеоника. Оне данас покривају нешто више од 30 одсто укупних копнених површина
Земље- простиру се на око четири милијарде хектара.У Србији је тренутно 29
одсто површина под шумама, односно три милиона хектара, а требало би да
захватају око 41 одсто површина, наводи Привредна комора Београда.Непланским
сечењем шуме човек угрожава природу и према проценама стручњака годишње нестане
око 16 милиона хектара шума на свету.Уништавањем шума настају еколошке промене
са штетним последицама, међу којима су првенствено промене земљишта и климе, а
с тим у вези и нестанак многих биљних и животињских врста.Србија је потписала
резолуције донете на ИВ министарској конференцији о заштити шума Европе у Бечу,
2003. године, на којој су усвојени Свеевропски критеријуми и индикатори
одрживог газдовања шумама, који подразумева проверу и хармонизацију на
националном нивоу.Данашњи пејзаж баточинске општине почео се обликовати још у
првој деценији ЏИЏ века. Због великог крчења у ЏИЏ и првој половини ЏЏ века,
шуме су се углавном задржале на вишим деловима и стрмим косама и јаругама.
Очуван је шумски комплекс Рогот, површине око 365 ха на територији Брзана,
Доброводице и Баточине. Од шумских култура лишћари су заступљени багремом и
тополом, а четинари црним и белим бором, смречом, јелом, и др.
Шумски комплекс РОГОТ
Поглед на Рогот и део Баточине
Нема коментара:
Постави коментар