Странице

четвртак, 31. децембар 2015.

Плаже Србије: Пескара, Зрењанин


Suncobrani na Plaži Peskara














 На самом улазу у Зрењанин налази се лепа, уредна пешчана плажа на једном од три језерцета настала експлоатацијом песка (отуд име – Пескара). Плажа има све реквизите уређене плаже: тоалете, тушеве, свлачионице, чесму, сунцобране, а на самој плажи и у близини постоји неколико барова.

Вода на Пескари је чиста и бистра колико је то могуће у песковитом језерцету, температура је идеална, а гужве нема (ми смо били у недељу, средином августа).

Сунцобрани се на овој плажи не наплаћују.

Занимљивости у околини

Уколико не планирате цео дан да проведете на плажи, предлажем да посетите и центар прелепог Зрењанина, који је на 10так минута вожње, а на исто толико, само у смеру према Београду, налази се Специјални Резерват природе Царска Бара, као и насеље Ечка, са чувеним истоименим каштелом (дворцем), рибњаком, водоторњем и другим туристичким атракцијама.

 

Зимовање на Ртњу



Zimovanje na Rtnju














Ако желите да се одморите, уживате у зимским чаролијама далеко од гужве и буке, а ваш буџет је осакаћен као и код већине грађана, можда постоји решење и за вас. Наиме, на митској планини Ртањ у источној Србији, у истоименом насељу постоји одмаралиште, као и приватан смештај.

Цело место има мање од 500 становника а налази се у шармантној долини недалеко од врхова ове моћне планине. Наспрам њега се налази омања ски стаза, а околина пружа бројне могућности за шетњу, истраживање природних и културних богатстава ове планине, а у оквиру одмаралишта налази се и дневни боравак са столовима за стони тенис и фудбал, као и дискотека.

Уколико се одлучите да тамо проведете Божићне празнике, обавезно пробајте и кувану ракију и вино који се деле на бадње вече, током паљења бадњака.

 Уколико волите да пешачите, прошетајте по самом насељу и открићете бројне занимљиве кућице, у околини можете наћи црквицу скривену у шумарку, као и затворено окно Ртањског рудника.

Иако на овој планини нема толико атракција као на Копаонику, Златибору или Дивчибарама, свакако у добром друштву може се провести сјајних и незаборавних недељу дана (а можда и више), одморити се и напунити батерије за свакодневне изазове.

Наравно, ова дестинација је занимљива за авантуристе током целе године, а бројне мистерије чекају да их откријете. Једна од њих су невероватно праве линије врха Шиљак, због које неки верују да се испод њега крије пирамида. Успон до врха није ни мало лак али као награду пружа невероватне погледе на источну Србију.

Још једну атракцију али и смештај на Ртњу представља Етно центар Балашевић са СПА и њеллнесс садржајима, спортским теренима, два ресторана и смештајним капацитетом од 80 лежајева.

Занимљивости у близини

На само 20ак км од Бољевца налази се Фелиџ Ромулиана, један од најзначајнијих археолошких локалитета на територији Србије. Нешто ближе Ртњу је и Сокобања, једна од најпопуларнијих туристичких дестинација у земљи са бројним занимљивим излетиштима. Нешто даље се налази извор реке Грзе (у правцу Параћина), а према северу (према Бору) налази се величанствени Лазарев Кањон и мистична Лазарева (Злотска) пећина.







Рибарска бања



Ове године, због страшних поплава које су нас задесиле, плаже на нашим највећим рекама и околним језерима (Ада Циганлија, Сребрно језеро…) неће бити толико популарне, те ћемо фокус лета у Србији усмерити на бање, неправедно запостављене краљице српског туризма.

Једна од бања коју би требало да упознате ове године, ако већ нисте, је Рибарска бања, лечилиште и све популарније летовалиште изузетне архитектуре и занимљиве историје.

Рибарска бања се налази у подножју планине Јастребац у котлини Рибарске реке, 34км од Крушевца, стотинак од Ниша и око триста од Београда.


Име је, према легенди, добила по рибарима који су за кнеза Лазара на оближњем потоку пецали најбољу пастрмку.

Историја Рибарске бање

За лековита својства Рибарске бање знали су још и Римљани, о чему сведоче археолошки остаци из ИВ века који се налазе у околини бање. У XII веку, Рибарску бању око пунoleтства добија српски Жупан Стефан Немања. Настанак купатила се по легенди везује за доба Царице Милице (XIV век), која је по неким изворима, долазила у Рибарску Бању како би одржавала своју лепоту.

Турци су у XVI веку у бањи изградили хамам (комплекс јавних купатила и базена) који је обновљен 1853. за време кнеза Александра Карађорђевића. Рибарска Бања је више пута страдала у разним ратовима а Турци су је разорили 1876. и све је уништено осим главног купатила.

Краљ Петар I Карађорђевић свечано је отворио бању и започео је њену обнову почетком XX века. Он је био и један од најчешћих гостију бање, као војник је овде лечио костобољу. Имао је скроман смештај у вили Србија. У знак поштовања и захвалности, становници бање су њему у част направили „краљеве степенице“.
Бања данас

Данас ова бања поред лековитих својстава може да се похвали хотелима и вилама изузетне лепоте са почетка прошлог века, са укусом уређеним парком и зеленим површинама, али и све већим бројем младих који откривају предности викенд предаха у нашим бањама. Издвајају се луксузне виле саздане између 1904. и 1907. године, које носе имена југословенских бановина – Србија, Босна, Херцеговина, Црна Гора, Славонија, Далмација…

Рибарска бања је једна од „српских краљевских бања“, будући да су у њој боравили и лечили се бројни српски краљеви и краљице. У оквиру модерног спа центра данас постоји и бисерна када Драге Машин.

У бањи постоји шест извора минералне  сумпоровите и слабо алкалне салиничне воде (38 C), један извор хладне воде (16° C) – једина акратопега (вода температуре мање од 20° C и минерализације 500–1000 мг/л) на Балкану, и један млаке сумпоровите (28°C). Поред минералне воде, захваљујући положају у тесној котлини подно Великог Јастрепца, Рибарска бања има специфичну климу због чега има статус ваздушне бање.

Током летње сезоне, у бањи се организују бројне спортске, културне и гастрономске манифестације. Неке од најпопуларнијих су бициклистичка трка, сплаварење Јужном Моравом, ликовна колонија и етно фестивал хране, музике и старих заната.

У околини бање све више се развија сеоски туризам.

Рибарску бању годишње посети око 60.000 туриста, од којих су 12% страни гости, и тај број је последњих десетак година у порасту.
Занимљивости у близини

У близини Рибарске бање налазе се популарни туристички центри Велики и Мали Јастребац, Крушевац – престоница кнеза Лазара, као и манастир Наупаре из XIV века. У непосредној околини бање постоје стазе за шетњу и бициклизам.
Из бање се организују излети до Крушевца и Ниша,  манастира Наупаре, Велуће, Каленић и др.


Ribarska Banja

Овчарско-Кабларска клисура



Ovčarsko Kablarska Klisura

Дуж Западне Мораве, петнаестак километара западно од Чачка, простире се Овчарско-Кабларска клисура, предео као из бајке. Моћне планине, неколико манастира, Овчар Бања и близина града Чачка чине ову дестинацију идеалну за излете, по могућству дводневне или дуже.

Овчарско-Кабларска клисура

Овчар и Каблар су моћне планине са којих се пружа поглед ка свим деловима Србије, а заласци сунца над меандрима Западне Мораве су призор који треба видети. Овчарско-Кабларска клисура, угњежђена између ове две планине, пружа се дужином од двадесет километара, а на току Мораве кроз клисуру створена су два вештачка језера, идеална за риболов. Клисура је под заштитом државе као предео изузетних одлика И категорије.
Овчар бања

Омалена Овчар бања смештена је на почетку Овчарско-Кабларске клисуре, на обали Западне Мораве. Термална вода, микротермална клима, чист ваздух и нетакнута природа, чине ову бању идеалним преноћиштем у случају да се одлучите за вишедневни излет.
Манастири Овчарско-Кабларске клисуре



Manastir Sretenje Ovcar

Дуж Овчарско-Кабларске клисуре током средњег века сместило се десет манастира изузетне лепоте, задужбина Немањића, Бранковића и Лазаревића, због чега се овај предео назива и српском Светом Гором. Ови неправедно заборављени манастири чувају бројне књиге и рукописе из давнина.
Језеро Међувршје

Језеро Међувршје настало је 1953. године подизањем бране узводно од железничког моста на бившој прузи уског колосека Чачак-Ужице. Дугачко је 11км, широко око 300 метара, а највећа дубина му је 11 метара.

По њему се можете провозати бродићем, или одморити у неком од бројних сплавова-ресторана. Језеро је окружено бројним викендицама.
 
Чачак
 
Чачак је осми град по величини у Србији са око 72.000 становника, и веома богатим културно-историјским наслеђем. Неке од најзанимљивијих знаменитости Чачка су:

        Римске терме из II и IV века, најстарије материјално сведочанство о постојању града. Налазе се близу хотела Београд
        Црква Вазнесења Господњег, задужбина Жупана Страцимира, брата Стефана Немање, из XII века. Једна је од најстаријих градских цркава у Србији.
        Конак Јована Обреновића (1835.) подигнут у оријентално-балканском стилу. Данас је у конаку смештен Народни музеј.
        Хотел Београд је један од препознатљивих симбола Чачка.
        Уметничка галерија Надежда Петровић
        Споменици Танаску Рајићу и Надежди Петровић
        Споменик Војводи Степи Степановићу испред поште у центру. Од споменика до куће у којој је живео Степа Степановић постављене су плоче са исписаним годинама битака у којима је војвода учествовао.


Centar Čačka

среда, 30. децембар 2015.

Ротација Земље





Ротација Земље је једно од окретања Земље... Земља се обрце око своје замисљене осе која се назива,,Ротациона оса''... Ротациона оса је права линија која пробија Земљу на тацкама које се називају Северни и Јузни пол. Смер ротације је Запад-Исток а време ротације је 24 часа.
 
 Последице ротације су:

1) привидно дневно кретање Сунца(Сунце излази на Исток а залази на Запад)
2)смена обданице и ноћи
3)разлике у времену(локално време и часовне зоне)




Управо због тога што се ми крећемо заједно са Земљом, не примећујемо њена кретања. Некада се веровало да је Земља непокретна и да је центар васионе и Сунчевог система, а да се сва небеска тела крећу око ње. такво схватање света названо је ГЕОЦЕНТРИЧНИ СИСТЕМ.о оваквом шватању најпотпуније је писао старо грчки научник Птоломеј.

-Од 15 века, са развојом науке, формира се сасвим другачије гледиште: да се Земља окреће око своје осе и да заједно са другим планетама кружи око Сунца. Ово ново схватање света названо је ХЕЛИОЦЕНТРИЧНИ СИСТЕМ и у својој књизи објавио га је пољски научник Никола Коперник.

-Сунчеви зраци успевају да осветле само једну Земљину полулопту. То је дневна светлост. Друга половина која је не осветљена, назива се ноћна полулопта.
-Линија која одваја дневну и ноћну полулопту назива се ГРАНИЦА ОСВЕТЉЕНОСТИ. Она није оштра линије што значи да се обданица и ноћ не смењују нагло већ уз постепен прелаз.

1) између обданице и ноћи је ВЕчЕ.
2) између ноћи и обданице је ЗОРА.

-Трећа последица ротације Земље је разлика у времену

1) локално време: одређује се проласком сунца кроз меридијан неког места. У том тренутку Сунце се налази у највишој тачки изнад места, а по локалном времену је подне. Због тога се меридијани још зову и подневци, јер сва места дуж једног меридијана имају у исто време подне или исто локално време. Подне увек наступа пре у месту које се налази источније. МЕђутим, када би се користило локално време и када би свако место одређивало време по месном (локалном) времену настала би велика забуна.

2) Због тога су утврђене часовне зоне. Земља је подељена на 24 часовне зоне. Свака зона обухвата простор ограничен меридијанима на по 15 степени.Почетна зона је гринична зона.


Мерапи



Мерапи је планина и активни вулкан на индонежанском острву Јава, недалеко од града Јогјакарта. Од 1548. године дешавају се редовне ерупције, од којих су најзначајније и најфаталније биле 1994. (страдало 64 особе), затим 2006. (5.000 жртава и око 200.000 људи остало без дома) и у октобру 2010. (око 25 страдалих особа).
Све ерупције по правилу је пратио земљотрес. Дана 25. октобра 2010. око два сата ујутро, Мерапи је избацио лаву низ своје јужне падине. Сутрадан је пронађено 18 настрадалих особа у близини, а тај број до 27. октобра порастао је на бројку од 25.
Вулкан Мерапи је један од бројних националних паркова у Индонезији. Значајан је у јаванској култури као религиозно место. Његово име у преводу са јаванског језика значило би „ватрена планина“ .



У Сунце може да стане милион Земљи...
Илустровано на слици.

Острво Кракатау








http://mms.nps.gov/yell/ofvec/exhibits/eruption/images/krakatau.jpg
Острво Кракатау...

Мало острво вулканског порекла – Кракатау се налази између индонезијских острва Суматра и Јања. Острво Кракатау високо је 813 метара и има површину од 15 километара квадратних. Неочекивана ерупција која је погодила острво 27. августа 1883. године уништила је 2/3 острва. Иако је ова ерупција била пет пута слабија од оне на острву Тера, сматра се највецом документираном ерупцијом од периода када се бележе такви податци. Цунами је уништио 163 села и оставио иза себе 36.000 жртава. Експлозија се чула на удаљености од 3500 километара (чула се на 1/13 Земљне кугле), а остатци пепела падали су на даљину од 5330 километара
 






Изохипсе



 "... у лето 1774, Маскелин је живео под шатором у далекој шкотској клисури и дане проводио водећи екипу геометара који су обавили на стотине мерења са сваког могућег места. Да би се установила маса планине помоћу свих тих бројева, било је потребно обавити много тегобних прорачуна, за шта је ангажован математичар Чарлс Хатон. Геометри су прекрили мапу бројним цифрама и свака је означавала висину у овом или оном месту планине. У суштини, била је то само збуњујућа маса бројки, али Хатон је запазио да она постаје много уреднија када он оловком споји тачке исте висине. И заиста, тако је свако сместа могао да стекне утисак о свеукупном облику и стрмини планине. Он је изумео изохипсе." Брајсон Б. (2003)

Кристoфeр Колумбo






 
12. октобра 1492. године морепловац Кристoфeр Колумбо први пут је ступио на тло Новог света. Након 33 дана пловидбе од Канарских острва, његова посада искрцала се на Бахамска острва, са уверењем да су стигли у Азију.

 
 Занимљивости и мање познате чињенице о Кристифору Колумбу.

-Колумбо је једна од три особе које имају свој празник у САД. Дан Кристoфeра Колумба слави се другог понедељка у месецу октобру, чиме се прославља његово допловљавање до америчких обала. Друге две особе које, поред Колумба, имају свој празник су Џорџ Вашингтон и Мартин Лутер Кинг Јуниор.
-Оптужен је да је донео европске бoleсти у Америку, попут кoleре и вируеле.
-Рођен је у Ђенови, у Италији, а оригинално име му је Kристофоро Kоломбо. Ипак, већину свог живота проживео је у Шпанији и Португалији.
-Био је најстарији од петоро деце.
-Имао је два сина, са двема различитим женама.
-Прекинуо је своје образовање због недостатка новца.
-Постао је морепловац у својој четрнаестој години, а касније је за живот зарађивао продајући мапе и поморске карте.
-Своју идеју о проналаску новог пута ка Азији, идући ка западу, изнео је португалском краљу Џону, али је након неколико месеци чекања добио одговор: „Хвала, али баш и нисам заинтересован." То није покoleбало његову одлучност да пронађе пут ка Азији. Одговор краљице Исабеле на Колумбов план, био је да су му планови нереални, да тражи превише новца и превише бродова. Ни ово одбијање га није спречило да оствари свој циљ.
-Тражио је титулу и једну десетину укупног профита Шпаније уколико пронађе пут до Индије.
-Краљици Исабели је било потребно шест година да пристане на Колумбов план. За то време, он је већ одустао од њега и био је неколико километара ван града када га је пресрео краљичин курир и пренео му поруку.
-Веровао је да је највећи проблем набавити новац и бродове, али је шватио да постоји један већи. Када је краљица Исабела прихватила његов предлог, Колумбо је кренуо у потрагу за посадом. Тада још нико није веровао да је Земља округла и сви су се бојали да ће брод, када дође до краја Земљине плоче, пасти и да ће сви изгинути. Нико није хтео да ризикује.
-Донета је одлука да ће против свих злочинаца бити обустављен поступак уколико се одлуче да постану део Колумбове посаде. Чак и уз такву понуду, посада Кристифора Колумба је бројала само четири затвореника.
-Оба његова сина су ишла са њим у истраживачке походе.
-Колумбо је открио велики део Карипских острва, Јужне и Централне Америке.
-Иако је три пута био и вратио се, није никад закорачио на тло Северне Америке.
-Најпознатији је по откривању Новог света, а умро је у уверењу да је дошао до Индије.
-Године 1476. је у бици потопљен брод на ком је био, али је успео да доплива до обале.
-Дана 20. маја 1506. године, Кристифор Колумбо је умро на шпанском двору у граду Ваљадолиду

понедељак, 28. децембар 2015.

IGRICE ZA LAKSE UCENJE GEOGRAFIJE ...

 IGRICE ZA LAKSE UCENJE GEOGRAFIJE ...

http://www.purposegames.com/game/geografska-mreza-vezbanje-game
http://www.purposegames.com/game/zapadna-evropa-razudjenost-i-reljef-game
http://www.purposegames.com/game/srednja-evropa-game
http://www.purposegames.com/game/drzave-srednje-evrope-game
http://www.purposegames.com/game/afrika-polozaj-i-obale-game
http://www.purposegames.com/game/reljef-afrike-game
http://www.purposegames.com/game/hidrografija-afrike-game
http://www.purposegames.com/game/juzna-amerika-razudjenost-obala-game
http://www.purposegames.com/game/juzna-amerika-reljef-game
http://www.purposegames.com/game/juzna-amerika-reljefne-celine-game
http://www.purposegames.com/game/juzna-amerika-hidrografija-game
http://www.purposegames.com/game/drzave-juzne-amerike-i-zavisne-teritorije-game
http://www.purposegames.com/game/srednja-amerika-drzave-game
http://www.purposegames.com/game/severna-i-srednja-amerika-razudjenost-obala-game
http://www.purposegames.com/game/hidrografija-severne-amerike-game
http://www.purposegames.com/game/regije-sad-game
http://www.classtools.net/widgets/dustbin_1/4HYCp.htm
http://www.classtools.net/widgets/dustbin_1/4HYCp.htm
http://www.purposegames.com/game/sfr-yugoslavia-quiz
http://www.purposegames.com/game/a3ea7d3b1b
http://www.purposegames.com/game/d0bfd0bbd0b0d0bdd0b8d0bdd0b5-d181d180d0b1d0b8d198d0b5-game 
http://www.purposegames.com/game/7ed165bc45
http://www.purposegames.com/game/22e9943f3f
http://world-geography-games.com/
http://www.purposegames.com/games?u=159330 

субота, 26. децембар 2015.

Aurora borealis - Поларна светлост

Поларна светлост (лат. aurora polaris) је светлење ноћног неба, обично у поларним зонама. На северу се назива аурора бореалис (лат.Aurora borealis), а када се јави на Јужном полу аурора аустралис (лат. aurora australis). Пошто су обе ауроре истог порекла научници појаву називају 'поларна аурора' ("aurora polaris" - лат. северна зора). Име 'северна зора' је настало од утиска који се стиче при појави ауроре, посебно гледано из Европе - на северном хоризонту се указује црвенкаста светлост као, на истоку, у зору, пред излазак сунца.



Механизам настанка аурорe

Данас је познато да аурору изазивају електрони са енергијама у опсегу 1-15 keV, тј. електрони који су убрзани напоном од 1000 V до 15.000 V. Светлост настаје када се ти електрони сударају са атомима у горњим слојевима атмосфере, обично на висинама 80-150 km. У светлу преовлађује емисија атомског кисеоника - зеленкаста линија на 557,7 nm и (нарочито код електрона ниже енергије и на већим висинама) тамно црвена линија на 630,0 nm. Обе линије потичу од забрањених прелаза атомског кисеоника са енергијских нивоа који су (у одсуству судара) стабилни чиме се објашњава споро паљење и гашење (0,5 - 1 s) аурориних зракова. Многе друге спектралне линије такође су заступљене, нарочито оне молекулског азота, и оне се пале и гасе много брже, откривајући прави динамички карактер аурора.
Ауроре такође могу да се опазе у ултраљубичастом (UV) делу спектра, што се посебно добро региструје из свемира (али не и са земље јер атмосфера апсорбује UV зраке). Свемирска сонда „Полар“ је регистровала аурору чак и у подручју X-зрака.


Облици ауроре и магнетизам

Аурора се јавља или као „дифузно светљење“ или као „завеса“ која се шири у правцу исток-запад. Понекад се образују „мирни лукови“ а некада се светлост непрекидно мења на небу („активна аурора“). Свака завеса се састоји од бројних паралелних зракова, усмерених у правцу локалног магнетног поља што наводи да је аурора условљена Земљиним магнетским пољем.




Учесталост појављивања

Појава поларне светлости везана је за магнетне буре које су опет повезане са једанаестогодишњим циклусом активности сунчевих пега. Такође је уочено да до геомегнетних бура најчешће долази у време равнодневице, дакле у рано пролеће или јесен што је помало загонетно јер активност на половима нема много везе са годишњим добима.



Сунчев ветар и магнетосфера

Норвешки истраживач Кристијан Биркеланд је 1916. први предвидео постојање Сунчевог ветра. Претпоставио је да су Сунчеви зраци и позитивног и негативног наелектрисања. Фредерик Линдеман је 1919. претпоставио да са Сунца долазе протони и електрони. Тридесетих година 20. века научници су претпоставили да Сунчева корона има температуру од неколико милиона степени. Британски математичар Сидни Чапман је педесетих израчунао својства гаса на таквој температури и закључио да се топлота кроз корону мора протезати у простору још даље од Земље. Немачки научник Лудвиг Бирман се такође педесетих заинтересовао за чињеницу да комета увек има реп супротно од Сунца. Бирман је закључио да Сунце емитује сталну струју честица, која потискује кометин реп.

Еуген Паркер је 1958. тај феномен прозвао „Сунчев ветар“. Паркер је показао да иако је Сунчева корона јако привучена Сунчевом гравитацијом, да је она тако добар проводник да је још увек врућа на великим удаљеностима. Пошто гравитација опада са удаљеношћу од Сунца, спољна коронарна атмосфера надзвучном брзином бежи у међузвездани простор. Паркер је послао свој rad у Астрофисицал Јоурнал, али двоје рецензената су му одбили рад. Рад је ипак прихватио Чандрасекар (добитник Нобелове награде за физику 1983. године).
Совјетски сателит Луна 1. је јануара 1959. први пут мерио јачину сунчевог ветра. Користили су сцинтилационе бројаче и гасне јонизационе детекторе. Мерење су три године касније поновили Американци користећи Маринер 2. Паркерова теорија није могла објаснити убрзање брзог ветра. Прву нумеричку симулацију Соларног ветра у Сунчевој корони користећи магнетохидродинамичке једначине извели су Пнеуман и Кноп 1971.
Касних деведесетих ултраљубичасти коронални спектрометар, који се налазио на СОХО (Соларној и хелиографској опсерваторији) свемирској опсерваторији омогућио је да се види да је подручје убрзања Сунчева ветра у поларним подручјима Сунца и нађено је да је убрзање много јаче од онога које би се очекивало само од топлинског ефекта. Паркеров модел је предвиђао да се бег Сунчева ветра дешава на 4 сунчева радијуса, али мерења показују да се дешава на једном сунчевом радијусу изнад фотосфере. То говори да постоји додатни механизам убрзања сунчева ветра

петак, 25. децембар 2015.

Природни сателити Сатурна

Сатурнови природни сателити су бројни и разноврсни крећу се у распону од сићушних сателита мањих од 1 километра до огромног Титана, који је већи од планете Меркур
Сатурнима 62 позната сателита, од којих 53 има имена, a само 13 имају пречник већи од 50 километара. Седам Сатурнових сателита су довољно велики да би били елипсоидног облика, иако су само Титан и Реја тренутно у хидростатичкој равнотежи. Од посебног значајна међу Сатурновим сателитима су Титан, други по величини месец у Сунчевом систему, са атмосфером богатом азотом, налик Земљиној и пределима са угљоводоничним језерима и сувим речним долинама, и Енцелад који емитује млазеве гаса и прашине и могао би да садржи воду у течном стању под својим јужним полом.



Двадесет четири Сатурнових месеца су регуларни сателити са орбитама које нису потпуно усаглашене се Сатурновом екваторијалном равни. Овде спадају седам главних сателита, четири малих сателита постоји у тројанског орбити са већим сателитима, два међусобно ко-орбитална сателита и два сателита су пратиоци Сатурновог Ф прстена.
Друга два позната сателита орбитирају унунтар празнина Сатурнових прстена. Сателит Хиперион орбитира у резонанци са Титаном. Преостали регуларни сателити орбитирају у близини спољне ивице А прстена, у оквиру Г прстена и између великих сателита Мимас и Енцелад.
Преосталих сателити су неправилни сателити, чије су орбите су много даље од Сатурна и јако су нагнуте. Они највероватније представљају заробљене мале планете, или крхотине настале распадом таквих тела које су настале њиховим сударом. Највећи од неправилних сателита је Феба, девети сателит Сатурна откривен крајем 19. века.

Прецизан број Сатурнових сателита не може бити утвђен јер не постоји јасна граница између многобројних малих непознатих објеката који формирају Сатурновог прстен и већих објеката који су означени као сателити. До сада је откривено више од 150 веома малих објеката по шупљинама које стварају својим кретањем унутар прстена.
Већи Сатурнови сателити
Име
Пречник (км)[15]
Орбитални радијус (км)
Орбитални период (сати)
Титан
5.150
1.221.900
382,69
Реја
1.528
527.000
108,42
Јапет
1.436
3.650.800
1.903,9
Диона
1.118
377.400
65,69
Тетис
1.048
294.700
45,31
Енцелад
502
238.000
32,89
Мимас
394
185.500
22,62
Феба
220
12.954.400
13.210,8

четвртак, 24. децембар 2015.

Свим ученицима који похађају ГЕОГРАФСКУ СЕКЦИЈУ, желим успешан рад..