Бохињско језеро

Налази се у Словенији на 526 метара надморске висине. Површина му је 3,18 кm2. Оно је глечерског порекла, а и проточно је. У њега се улива река Савица, а истиче Сава Бохињка. У току године три пута промени комплетну масу воде. Највеће је језеро у Словенији и скривено је у најлепшој долини Јулијских Алпа. На северној страни је Триглавско  Погорје са планином Триглавом високим 2864 метара.

Због изузетно доброг ваздуха Бохињско језеро је погодно за развој туризма и ако је купање могуће само у јулу и августу. Близине скијашких стаза га чине још атрактивнијим и привлачнијим за туристе.

Светски дан вода 2016 – „Вода и радна места“

Генерална Скупштина Уједињених нација је резолуцијом прогласила  22. март 1993. године за први Светски дан вода. Од тада се свaкe гoдинe 22. мaртa ширoм свeтa oбeлeжaвa Дaн вoдa у циљу скрeтaњa пaжње јавности на важност воде и њeн нeдoстaтак у мнoгим крајевима наше планете.
Ове године Светски дан вода обележава се под слоганом „Бoљa вoдa, бoљa рaднa мeстa“.

Дaнaс, скoрo пoлoвинa зaпoслeних у свeту, приближно 1,5 милиjaрда људи, рaди у сeктoримa кojи су пoвeзaни сa вoдoм и скoрo свa рaднa мeстa зaвисe oд вoдe и oних кojи сe брину зa њeну бeзбeдну дистрибуциjу. Ипaк, милиoни људи кojи рaдe у вoднoм сeктoру нису прeпoзнaти или зaштићeни oснoвним рaдним прaвимa. Teмa за 2016. гoдину – „Вoдa и рaднa мeстa“ (Water and Jobs) je фoкусирaнa нa тo кaкo дoвoљнa кoличинa и квaлитeтна вoда мoгу дa прoмeнe живoтe и услoвe живoтa зaпoслeних и чaк дa прoмeнe друштвa и приврeдe.

Србија располаже довољним количинама воде за сопствене потребе, али само уколико је рационално користи. Од изузетне важности је рационално коришћење водних ресурса, као заштита од различитих извора загађења вода и водотокова".

Вода покрива 71 % земљине површине, али је само 2,5 % свих водних ресурса пијаћа вода.

Расположиве количине пијаће воде се константно смањују због пораста потрошње, различитих загађења, али и лошег газдовања, а процене су да већ сада скоро милијарду људи на свету нема приступ чистој пијаћој води.

Процене су и да ће у наредној деценији потрошња воде расти и да ће 2025. године потрошња бити повећана за 58 % у односу на садашњу.

Мала али на територији града Крагујевца највећа река Лепеница данас је у већем делу тока од 48 километара потпуно мртва. У већем делу тока нема живог света и не могу да опстану чак ни најотпорније биљке ни рибе.

Вода Лепенице је друге категорије, али убрзо прелази у четврту категорију. То значи да таква вода не може да се користи ни за шта, ни за заливање башта ни за купање, а камоли за спремање хране или пића. У њој су детектовани тешки метали и отрови разних врста. Она, због свега, пре подсећа на отпадни канал, него на реку која је као дика Крагујевца опевана у песмама.

Као главни загађивач Лепенице помиње се индустрија, па је срећа у несрећи то што велики део фабрика годинама не ради, иначе би ситуација била још гора.

                             

Уз целу обалу, кроз села, приградска насеља и сам град, стварају се дивље депоније.

У плану је акција ,, И Лепеница је Дунав " коју организује град Крагујевац за коју је издвојен одређени фонд како би се ова наша река очистила од отпада са обала.

МЕЂУНАРОДНИ ДАН ШУМА 21.МАРТ ОБЕЛЕЖАВА СЕ ШИРОМ ПЛАНЕТЕ..

Светски дан шума, који је установљен 1971. године, када је Генерална скупштина Европске пољопривредне конфедерације донела одлуку да 21. март буде посвећен шумама, обележава се данас широм планете.Циљ је био да се укаже на значај шума и њихов утицај на опстанак човечанства, јер непосредна и највећа корист од шума је та што су оне фабрика кисеоника. Оне данас покривају нешто више од 30 одсто укупних копнених површина Земље- простиру се на око четири милијарде хектара.У Србији је тренутно 29 одсто површина под шумама, односно три милиона хектара, а требало би да захватају око 41 одсто површина, наводи Привредна комора Београда.Непланским сечењем шуме човек угрожава природу и према проценама стручњака годишње нестане око 16 милиона хектара шума на свету.Уништавањем шума настају еколошке промене са штетним последицама, међу којима су првенствено промене земљишта и климе, а с тим у вези и нестанак многих биљних и животињских врста.Србија је потписала резолуције донете на ИВ министарској конференцији о заштити шума Европе у Бечу, 2003. године, на којој су усвојени Свеевропски критеријуми и индикатори одрживог газдовања шумама, који подразумева проверу и хармонизацију на националном нивоу.Данашњи пејзаж баточинске општине почео се обликовати још у првој деценији ЏИЏ века. Због великог крчења у ЏИЏ и првој половини ЏЏ века, шуме су се углавном задржале на вишим деловима и стрмим косама и јаругама. Очуван је шумски комплекс Рогот, површине око 365 ха на територији Брзана, Доброводице и Баточине. Од шумских култура лишћари су заступљени багремом и тополом, а четинари црним и белим бором, смречом, јелом, и др.

0         

 Шумски комплекс РОГОТ

Поглед на Рогот и део Баточине 

Тимски час * ПРОИЗВОДЊА ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ*

Тимски час из техничког и информатичког образовања у корелацији са географијом у извођењу предметних наставника Марије Милутиновић и Даринке Павловић, а уз асистенцију приправника Марка Илића, одржан је у среду 16.3.2016. године са ученицима 8/3. Тема часа била је ,, Производња електричне енергије - Рударство и енергетика ".

На овом угледном часу имали смо задатак да се упознамо са поступком добијања електричне енергије, енергетског потенцијала наше земље као и њен значај за свакодневни живот. Такође смо на крају часа пустили један кратак анимирани филм ( https://www.youtube.com/watchv=Slmgh4w7GWU )
о животу Николе Тесле, једног од наших највећих научника. Ове године славимо 160 година од рођења Николе Тесле, па нам је то био додатни мотив да радимо на ову тему.

Плаво језеро – најчистије језеро на свету (Нови Зеланд)

У истраживању спроведеном 2011. године, научници из Националног института за воду и атмосферска истраживања (НИЊА) са Новог Зеланда су открили да Плаво језеро, које се налази у националном парку Нелсон Лакес, има изузетну видљивост – чак до 80 метара!

Локални народ, Нгāти Апа ки те Рā Тō ињи, сматра воду Плавог језера, односно Рангимаирењхенуа на њиховом језику, светом, а влада Новог Зеланда је потписала уговор с њима у којем се признаје и поштује светост језера.

Главна карактеристика Плавог језера су плаво-љубичасте нијансе које се могу виђети само у најчистијим водама. Научници претпостављају да језеро добија сву своју чистоћу из суседног глечерског Цонстанце језера, које филтрира сву нечистоћу и шаље кристално чисту воду кроз земљу до мањег Плавог језера.

У ретким случајевима, након обилних киша, Плаво језеро може постати привремено мутно, а видљивост се може смањити до једног метра. У тих пар дана, вода и даље остаје плава, али изгледа светлија са ‘млечном’ текстуром.
Језеро је увек хладно, и његова температура увек износи од 5 до 8 степени Целзијуса због извора који се улива у језеро, а који се налази на надморској висини од 1.200 метара. Максимална дубина језера износи 7 метара.