Светски дан вода 2016 – „Вода и радна места“

Генерална Скупштина Уједињених нација је резолуцијом прогласила  22. март 1993. године за први Светски дан вода. Од тада се свaкe гoдинe 22. мaртa ширoм свeтa oбeлeжaвa Дaн вoдa у циљу скрeтaњa пaжње јавности на важност воде и њeн нeдoстaтак у мнoгим крајевима наше планете.
Ове године Светски дан вода обележава се под слоганом „Бoљa вoдa, бoљa рaднa мeстa“.

Дaнaс, скoрo пoлoвинa зaпoслeних у свeту, приближно 1,5 милиjaрда људи, рaди у сeктoримa кojи су пoвeзaни сa вoдoм и скoрo свa рaднa мeстa зaвисe oд вoдe и oних кojи сe брину зa њeну бeзбeдну дистрибуциjу. Ипaк, милиoни људи кojи рaдe у вoднoм сeктoру нису прeпoзнaти или зaштићeни oснoвним рaдним прaвимa. Teмa за 2016. гoдину – „Вoдa и рaднa мeстa“ (Water and Jobs) je фoкусирaнa нa тo кaкo дoвoљнa кoличинa и квaлитeтна вoда мoгу дa прoмeнe живoтe и услoвe живoтa зaпoслeних и чaк дa прoмeнe друштвa и приврeдe.

Србија располаже довољним количинама воде за сопствене потребе, али само уколико је рационално користи. Од изузетне важности је рационално коришћење водних ресурса, као заштита од различитих извора загађења вода и водотокова".

Вода покрива 71 % земљине површине, али је само 2,5 % свих водних ресурса пијаћа вода.

Расположиве количине пијаће воде се константно смањују због пораста потрошње, различитих загађења, али и лошег газдовања, а процене су да већ сада скоро милијарду људи на свету нема приступ чистој пијаћој води.

Процене су и да ће у наредној деценији потрошња воде расти и да ће 2025. године потрошња бити повећана за 58 % у односу на садашњу.

Мала али на територији града Крагујевца највећа река Лепеница данас је у већем делу тока од 48 километара потпуно мртва. У већем делу тока нема живог света и не могу да опстану чак ни најотпорније биљке ни рибе.

Вода Лепенице је друге категорије, али убрзо прелази у четврту категорију. То значи да таква вода не може да се користи ни за шта, ни за заливање башта ни за купање, а камоли за спремање хране или пића. У њој су детектовани тешки метали и отрови разних врста. Она, због свега, пре подсећа на отпадни канал, него на реку која је као дика Крагујевца опевана у песмама.

Као главни загађивач Лепенице помиње се индустрија, па је срећа у несрећи то што велики део фабрика годинама не ради, иначе би ситуација била још гора.

                             

Уз целу обалу, кроз села, приградска насеља и сам град, стварају се дивље депоније.

У плану је акција ,, И Лепеница је Дунав " коју организује град Крагујевац за коју је издвојен одређени фонд како би се ова наша река очистила од отпада са обала.